HAIKU RADIONICA (1), iz pisma pesniku

HAIKU RADIONICA (1), iz pisma pesniku
Piše: Dimitar Anakiev

"Književni rad" u haiku je "5-7-5 radionica" generalno govoreći, ali ima tu i drugih finesa. Kada govorimo o mojim Prištinskim haikuima (post od 4.4.2018), oni su prilično neformalni, dosta zavisi od stila i šta čovek hoće sa pesmama. Na primer, treća pesma,


Super-teškaš,
Azis Salihu, pojačava
ton na televizoru.


Možda treba biti popravljena ovako:


Super-teškaš
Azis Salihu, pojačava ton-
program na srpskom



Što prilično promeni percepciju pesme. U originalnom zapisu je juxtapozicija: Salihu-televizor; a u drugom slučaju Salihu-srpski tj. srpsko-albanski odnosi, odnosno govori o prijateljstvu dve nacije.

Prva pesma se meni subjektivno više sviđa, čovek je vezan za primarni doživljaj, ali čovek isto često nije svestan dubine svog doživljaja i zato prečesto ostaje na površini tj. ne iskoristi do kraja mogućnosti svog emocionalnog doživljavanja.


i sad ako tu odbacimo suvišne slogove, dođemo do klasične  5-7-5 verzije:


Teškaš Salihu
televizor pojača:
program na srpskom.


U ovoj klasičnoj verziji imamo muki-kigo „Salihu“ a imamo i ključnu reč „srpski“ tj. jezik.


To je put majstorstva u haiku, dograđivanje asocijativnosti pesme, to je zadatak radionice.
Poslednja pesma može isto biti formalno bolja: prva verzija:


U selu mrtvih duša
severac uskovitlava
napadali sneg.


Ima previše slogova, 5,7,5, verzija:


Zamrlo selo-
severac uskovitla
napadali sneg.


Tu je sad postignuta skladnost izraza.


U drugoj pesmi možda isto nije iskorišćen njen potencijal.


U sobi 420
Grand hotela Priština
zvuk brusilice.



Možda treći stih (zvuk bušilice), treba biti zamenjen nečim drugim. Zvuk bušilice su ponudile okolnosti – ta pesma je znači autentičan raport sa mesta - ali to je površina, može se na tom mestu istraživati. To je pitanje ozbiljne usresređenosti nad pesmom, i istraživanjem njenih mogućnosti. To može trajati godinama.

Pesma se dograđuje godinama i menja verzije. To je književni rad u haiku.