ORFEJEVA LJUBAV, haiku niz

Dimitar Anakiev
ORFEJEVA LJUBAV, haiku niz

1.
Paganska duša
Orfejeva ljubi, o,
Euridiku.

2.
Nema hrišćanskih
vrlina - Apolona
slavi, taj Orfej.

3.
Razgovara u
Hadu sa Kerberima-
ljubav ga muči!

4.
Toliko silna
ljubav paganskog sveta,
od nje se gine!

5.
Kad vrati se bez
Euridike Orfej
smrti podleže.

6.
Ove ljubavi,
kod pagana česte, ne zna
katehizam.

7.
Gospodara svog
jer hrišćani ljube i
ne vole jeres.

RENGA TRNOVE RUŽICE

RENGA TRNOVE RUŽICE

 

U Ponedeljak, 8. Oktobra, 2018., u mimohodu poetske grupe Sapha, ulančali smo svoje stihove:

Mi Bo (Mirjana Božin) i
Kamesan (Dimitar Anakiev)


1.
Povređena vretenom
Ružinog potiljka - Trnoružica
Caruje ex-rajskim vrtom!...
--- (Mi Bo)

2.
Nakon godina
samoće—hrabri mladić
je pronalazi.
--- (Kamesan)

3.
Na sto godina
U kuli je vreme
Zazidano.
--- (Mi Bo)

4.
Šta to otvori
ružin pupoljak? Miris
me obuzima.
--- (Kamesan)

5.
U Novoj Zemlji-Nebu
U čednom telu - svi ćemo biti
Latice jedne iste Ruže.
JEDNOST
--- (Mi Bo)

6.
Livada moje
mladosti-leptira dva
još se igraju.
--- (Kamesan)

PLODOVI DUHA MIRJANE BOŽIN

Dimitar Anakiev
PLODOVI DUHA MIRJANE BOŽIN, 12 haiku

Mirjana Božin je ono što Ban'ya Natsuishi naziva "genuine haiku poet" (rođena haiku pesnikinja) a takvih na srpskom poetskom nebu jedva da još ima. To su pesnici koji ne moraju učiti haiku da bi ga pisali (a haiku je, setimo se Santokine definicije: "srce poezije")...
Kada haiku ne bi bio najdemokratičnija poetska vrsta na svetu, Mirjanu bi morali zvati Kraljicom srpskog haiku, ili još bolje Princezom, ili vilom, jer su njen duh i poezija večito sveži i mladi, igrivi, stalno naviru strastno i provokativno otvarajući nove duhovne perspektive, bilo da se oslanjaju na impresiju ili ekspresiju...
Mirjanine haikue sam prvi put čitao u požeškom Paunu 1990 i do danas njeni haiku stihovi ostali su ne samo jednako uzbudljivi već je Mirjana bila sposobna da neprestano obogaćuje i produbljuje horizont svog haiku pesništva. I po poetskom kvalitetu i po kontinuitetu trajanja Mirjana je svojevrsni fenomen ne samo u srpskoj poeziji već i šire.
Dvanaest novijih haiku (sem prvog, koji je, veze radi, iz ranijeg rukopisa) koje ovde objavljujem, preuzeo sam sa njenog Facebooka, kao ilustraciju poetskog bogastva, svežine i originalnosti (uz neophodnu a retku iskrenost). Čega sve tu nema, u samo dvanaest kratkih pesama! Kao što bi i očekivali od rođene haiku pesnikinje, Mirjana je i vrstan akvarelista - ovaj niz pesama je ilustrovan njenim akvarelom "Plodovi duha".


Zalivam baštu
čuje se šapat
zemlje u mraku

Daleki mesec -
dete se zaigralo
udno sobe

kakvo osveženje
usred ljubavi-trenutak
nerazumevanja

stašni sud
na kojem svedočiš o vaskrsenju-
nežna voćko u cvatu!

Čupanje bisera
iz meke utrobe školjke-
sastavljam pesmu...

Sve osim reči
razume- kažem joj nešto-
mačka zeva!

Pod trešnjama u cvetu
rado bih bila panteista
(Ipak : neću )

kroz zaledjenu
noć odjekuje
oštar Mesec-

Pčela mi je sletela na grudi-
Je li joj moje srce
Sada medonosni cvet?

Reči su
ugljen-
dioksid?

Trenutak zebnje:
u čistom srcu ogledah
svoje lice

Udarivši o crep kokošinjca
Upravo je otpao jedan krupan orah-
(ako sam dobro razumela ovaj svet...)

SEDAM HAIKU NA TEMU "ŽENA" SAŠE PROKOPIEVA

Sašu Prokopieva (1953, Skopje) nije potrebno posebno predstavljati srpskom čitalaštvu. Oprobao se je u svim žanrovima proze. Ipak, kada je u pitanju haiku sam autor naglašava da mu je dugo prilazio kao stilskoj vežbi, uglavnom zato da pročisti svoj izraz. Autor je tri zbirke haikua. Nakon studijskog putovanja u Japan njegov odnos prema haikuu se je produbio. Zahvaljujući ovoj kratkoj formi počeo da putuje svetom a njegove pesme publikovane su na svim kontinentima sem Afrike; osam godina uzastopno objavljuje u reprezentivnom časopisu „World Haiku“. Kako u belešci o sebi kaže sam autor „uvideo je da je bio srećne ruke kada je otpočeo da piše haiku“. Naučio je, kaže, da opaža stvari, naročito detalje i da uživa u raznovrsnosti i lepoti života. U svakom slučaju, svedok Sašinog haiku puta, mogao bi da opazi njegovo autorsko zrenje, pre svega to da je od usputnih skica i dosetki okrenuo komponovanju pravih pesama. I danas je pred nama Saša Prokopiev, haiku pesnik, kolega i saputnik.

Šarmantnim i raznovrsnim ciklusom o ženi dominira erotsko-metafizička slika „žena u moru“, koji je vredan autorski domet. (D.A.)

Klupa u parku.

Momak i devojka: svako

svoj mobitel.

Žena u moru.

Predaje svoje telo

žutom zalasku.

Sred velikog grada

dvorište. Fontana žubori.

Ana pije čaj.

Pada, pada, dažd.

Pred ulazom te čekam

ljut k'o zgužvan jež.

Mraz steže, neka

žena se razvikala

i tad – pahulje.

Damska pisma: slatko

-gorke mrvice sa

bogate trpeze.

„Sunce je zvezda“

od jutra mu već peva

igriva žena.

Prepevao sa makedonskog: Dimitar Anakiev