U CARSTVU ZLATOROGA, haibun Dimitra Anakieva
U svom pesničkom veku – poeziju pišem i objavljujem od šesnaeste godine a haiku od dvadeset pete – imao sam mogućnosti da sretnem mnoge pesnike sa svih strana sveta. Bez obzira na snagu talenta večina tih pesnika bili se pragmatični ljudi dok sam ređe sretao idealiste, koje obično smatramo “pravim pesnicima”. Pragmatičari imaju zemaljske ciljave, dok je sa idealistima drugačije. Saigyo, rodonačelnik waka poezije, je svakako bio idealista, dok za Matsuo Bashoa nisam siguran kojoj vrsti pesnika pripada.
Baš danas dođoše mi u posetu dva pesnika iz Kyota. Već kod predstavljanja opazio sam sjaj u njihovim očima.
Jesen je došla:
tražeči crkvu gosti
nađoše mene
Kyoćani odlučiše da ostanu par dana i uživaju u lepoti planina, reka i jezera po kojima je Gorenjska poznata... Sutradan pođosmo na ginko obodom planine Jelovica. U toku drugog svetskog rata ova planina bila je žarište partizanskog otpora protiv fašističke okupacije, zato je posuta partizanskim grobovima. Kraj jednog od partizanskih spomenika na visoravni Talež zastali smo da se poklonimo žrtvama.
Zahledelo je-
komunistički hram i
raspeće zajedno.
Pogled sa visoravni Talež koji seže u dolinu sve do po lepoti nadeleko čuvenog jezera Bled, povukao nas je da ga potražimo. Lutali smo napoznatim stazama uz Savu Bohinku i naš put se veoma odužio.
Vrlo dug ginko-
poeziju beležim
sa zlatošipkom.
Moje stanište u Radovljici poznato je po otvorenom pogledu na planinu Triglav, koja je ne samo najviša planina u Sloveniji, već je i nacionalni simbol(1). Sve tri glave vrhovnog slovenskog božansta skrivale su se u koprenama magle od pogleda mojih gostiju puna dva dana. Treći dan magla je nestala.
Triglav obasjan
jutarnjim suncem: ta
nestvarna belina.
Lepota Triglava toliko nas je obuzela da smo odlučili da se uspnemo do Zlatorogovog carstva (2). Na žičnici za planinu Vogel pored divljeg jezera Bohinj nađosmo grupu stranaca koji su takođe pošli našlim putem.
Zlatorogov kraj:
sa kamilom u džepu
arapski turist.
Zlatorogovo
carstvo: nemo treperi
senka leptitra.
FUSNOTE:
(1) Triglav je vrhovno božanstvo staroslovenskog panteona: “Triglav” znači “tri glave”. To što je pradavnim Slovenima uspelo da nadenu planini ime Triglav, značilo je da će uspeti u podnožju Triglava da nadvladaju Germane u borbi za životni prostor.
(2) Mit o Zlatorogu očuvao se kod Slovena (Slovenaca i Rusa), Albanaca i Grka a ima ga i kod drugih planinskih naroda. Govori, pored ostalog, o besmrtnom zlatorogom divljem jarcu iz čijih kapljica krvi, kada ga pogode lovci, odmah poraste planinske cveće koje zaceli njegove rane kad ih popase. Međutim kada ljudi beru planinsko cveće stigne ih nesreća. Planinski venac Julijskoh alpa kojim dominira Triglav popularno je nazvan “carstvo Zlatoroga”.
