HAIKU RADIONICA (1), iz pisma pesniku
Piše: Dimitar Anakiev
"Književni rad" u haiku je "5-7-5 radionica" generalno govoreći, ali ima tu i drugih finesa. Kada govorimo o mojim Prištinskim haikuima (post od 4.4.2018), oni su prilično neformalni, dosta zavisi od stila i šta čovek hoće sa pesmama. Na primer, treća pesma,
Super-teškaš,
Azis Salihu, pojačava
ton na televizoru.
Možda treba biti popravljena ovako:
Super-teškaš
Azis Salihu, pojačava ton-
program na srpskom
Što prilično promeni percepciju pesme. U originalnom zapisu je juxtapozicija: Salihu-televizor; a u drugom slučaju Salihu-srpski tj. srpsko-albanski odnosi, odnosno govori o prijateljstvu dve nacije.
Prva pesma se meni subjektivno više sviđa, čovek je vezan za primarni doživljaj, ali čovek isto često nije svestan dubine svog doživljaja i zato prečesto ostaje na površini tj. ne iskoristi do kraja mogućnosti svog emocionalnog doživljavanja.
i sad ako tu odbacimo suvišne slogove, dođemo do klasične 5-7-5 verzije:
Teškaš Salihu
televizor pojača:
program na srpskom.
U ovoj klasičnoj verziji imamo muki-kigo „Salihu“ a imamo i ključnu reč „srpski“ tj. jezik.
To je put majstorstva u haiku,
dograđivanje asocijativnosti pesme, to je zadatak radionice.
Poslednja pesma može isto biti formalno bolja: prva verzija:
U selu mrtvih duša
severac uskovitlava
napadali sneg.
Ima previše slogova, 5,7,5, verzija:
Zamrlo selo-
severac uskovitla
napadali sneg.
Tu je sad postignuta skladnost izraza.
U drugoj pesmi možda isto nije iskorišćen njen potencijal.
U sobi 420
Grand hotela Priština
zvuk brusilice.
Možda treći stih (zvuk bušilice), treba biti zamenjen nečim drugim. Zvuk bušilice su ponudile okolnosti – ta pesma je znači autentičan raport sa mesta - ali to je površina, može se na tom mestu istraživati. To je pitanje ozbiljne usresređenosti nad pesmom, i istraživanjem njenih mogućnosti. To može trajati godinama.
Pesma se dograđuje godinama i menja verzije. To je književni rad u haiku.
